Саграђена је од фино тесаног камена на источној страни равелина 1750–1760. године. Засведена је полуобличастим сводом, а масивна двокрилна врата су са спољне стране ојачана хоризонталним плочама од кованог гвожђа. У унутрашњости капије налазе се нише, казамати и просторија за стражу.
Велики равелин је троугаони истурени простор, ојачан зидом од опеке, који штити пролаз ка Унутрашњој Стамбол капији од фронталне ватре са стране Калемегдана. Овај равелин Турци су звали Султан-табија. Саграђен је у XVIII веку.
Представља једну од најстаријих зграда са јасним обележјима стилске архитектуре. Истраживањем историјских извора и саме грађевине, спроведеним 1993. године, установљено је да је подигнута у периоду 1825–1835. године за потребе страже која је чувала главни прилаз Стамбол капији. Данас се у њој налази Галерија природњачког музеја.
Кaпиja сe нaлaзи уз jужни угao Вeликoг рaвeлинa, нaсупрoт спoљнoj Стaмбoл кaпиjи. Имe je дoбилa у спoмeн нa улaзaк Кaрaђoрђa и устaничкe српскe вojскe у тврђaву пoчeткoм 1807. гoдинe. Иaкo сe дугo вeрoвaлo дa je Кaрaђoрђe упрaвo крoз oву кaпиjу ушao у тврђaву, дaнaс сe пoуздaнo знa (a тo пoтврђуjу и пoдaци сa стaрих плaнoвa) …
Настави са читањем „Карађорђева капија Karađorđeva kapija Karadjordje`s Gate“
За време великих радова на реконструкцији тврђаве током аустријске владавине Београдом 1717–1736. године изграђена су утврђења Југоисточног фронта на основу пројекта инжењеријског пуковника Николе Доксата де Мореза. Тада је подигнута и Стамбол капија која је имала пролазе, бочне просторије и казамате, док је фасада носила стилске одлике барока. Одредбама Београдског мира до јуна 1740. године …
Настави са читањем „Унутрашња Стамбол капија Unutrašnja Stambol kapija Inner Stambol Gate“
Иако је уредбом кнеза Милана Обреновића основан 10. августа 1878. године, музеј је отворен за јавност тек 1904. године у малој октоугаоној згради, над Римским бунаром, у Горњем граду. Пошто је страдао у Првом светском рату, музеј је поново отворен 2. априла 1937. године у две зграде и једној бараци у Горњем граду Београдске тврђаве. …
Настави са читањем „Војни музеј Vojni muzej Military Museum“
Сахат кула, изнад капије која је по њој добила назив Сахат капија, настала је у периоду од 1740. до 1789. године. Укупан изглед куле, са наглашеним елементима барока, непосредно сведоче о времену њеног настанка. Кула је обновљена средином XIX века. Сахат кула је један од малобројних објеката на Београдској тврђави који није претрпео значајнија оштећења, …
Осмоугаона барокна кула, видљива из свих делова парка и тврђаве, има часовник са централним механизмом и теговима. Висина куле (27.5 м) довољна је да часовник између два навијања може радити око недељу дана. Откуцавање се не врши звонима, што је уобичајен начин, већ на два гонга. Часовник има два чекића: мањи који откуцава прву четвртину …
Настави са читањем „Clock on Sahat Tower Časovnik na Sahat kuli Часовник на Сахат кули“
Крајем XVII века, у оквиру поправке оштећеног југоисточног бедема, венецијански градитељ у аустријској, а потом и у турској служби, Андреа Корнаро, изградио је данашњу Сахат капију. Сахат капија има казамате за смештај страже, оружја и другог војног материјала. У бочној просторији Сахат капије налази Галерија београдске тврђаве.
Током велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве, у првој половини XVIII века, на основу пројекта Николе Доксата де Мореза Аустријанци су у југоисточном бедему, ради симетрије са главном тврђавском капијом – Стамбол капијом, отворили нову капију. На спољној страни југоисточног бедема виде се опеком зазидани остаци те капије која је археолошки истражена и реконструисана. Приликом реконструкције …
Настави са читањем „Барокна капија Barokna kapija Baroque Gate“