Спомен-биста Милоша Н. Ђурића подигнута је 1978. године, рад је вајара Миодрага Живковића. Милош Н. Ђурић (1892–1967) хелениста, класични филолог, преводилац, професор Београдског универзитета и члан САНУ. Објавио читав низ радова и превода (Илијада и Одисеја, дела Платона и Аристотела).

Спомен-биста Борисава Станковића, подигнута је 1976. године, рад је београдског вајара Небојше Митрића. Борисав Станковић (1876–1927) књижевник. Рођен у Врању, где је и започео школовање. Наставља школовање у Нишу и Београду. Један је од најутицајнијих зачетника модерне српске прозе. Најпознатије дело му је Нечиста крв.

Спомен-биста Алексе Шантића, постављена је 1968. године, рад је вајара Александра Зарина. Алекса Шантић (1868–1924) књижевник и академик. Рођен у Мостару, који је оставио видан траг у његовом песничком опусу.

Спомен-биста Јована Дучића постављена је 1993. године поводом педесет година од смрти песника. Рад је Дринке Радовановић. Јован Дучић (1871–1943) књижевник и академик. Прешао пут од учитеља по српским школама у Аустроугарској, до дипломате у европским градовима од 1912. до 1941. године. Писао песме, путописе, есеје о књижевности и афористику.

Спомен-биста Кости Таушановићу, рад је вајара Ђорђа Јовановића из 1905. године. Коста Таушановић (1854–1902) истакнути српски политичар, министар и привредник.

Спомен-биста Стевана Мокрањца постављена је 1964. године и рад је вајара Ристе Стијовића. Стеван Мокрањац (1856–1914) композитор, музички педагог, академик. Био је хоровођа Београдског певачког друштва и професор Српске музичке школе. Бележењем народних мелодија постаје оснивач српске етномузикологије, а његова дела црквене музике спадају у најистакнутија дела православног богослужења.

Спомен-биста Радоја Домановића постављена је 1973. године и рад је вајара Небојше Митрића Радоје Домановић (1873–1908) књижевник, приповедач и сатиричар. Његове чувене сатире Данга, Мртво море, Страдија и Размишљање једног обичног српског вола одсликавају људске односе невезано за време и географски простор.