Средином 19. века, након што је тврђава изгубила војну функцију, започело је уређење празног простора који је раздвајао београдску варош од утврђења, по узору на паркове европских метропола тог времена. Најстарији планови о уређењу Калемегдана потичу из 1867. године, а направио их је први београдски урбаниста Емилијан Јоксимовић. Тада је простор пошумљен и уређен по […]

Уметнички павиљон «Цвијета Зузорић» подигнут је на Малом Калемегдану 1928. године прилозима Друштва пријатеља уметности «Цвијета Зузорић», а по идеји Бранислава Нушића са намером да «шири интерес за уметност и ствара услове за њен напредак и развитак у нашем народу». Зграда је рађена према пројекту архитекте Бранислава Којића. Павиљон је имао посебан значај од оснивања […]

Фонтана «Буђење» постављена је испред павиљона «Цвијета Зузорић» 1936. године и рад је вајара Драгомира Арамбашића.

Декоративна фигура за пилон „Геније смрти“ вајара Ивана Мештровића настала је пред велику Међународну изложбу у Риму 1911. године. Србија је том приликом у парку виле Ђулија подигла национални павиљон у којем су била изложена дела најзначајнијих уметника са наших простора. Мештровићева идеја била је да склуптура Геније смрти стоји као пилон испред Павиљона. Скулптура […]

Скулптура «Уморни борац» урађена је у бронзи и настала је 1935. године на основу мермерног оригинала Томе Росандић који се чува у Народном музеју у Београду.

Скулптура «Партизан са децом», рад је вајара Јелене Јовановић из 1950. године.

Београдски Зоолошки, познат и као Врт добре наде, налази се у оквиру Београдске тврђаве, тачније на Малом Калемегдану. Отворен 12. јула 1936. године, београдски зоо врт је настарији и највећи зоолошки врт у Србији. Током Другог светског рата, Врт је два пута бомбардован: 1941. године и 1944. године, када је у великој мери страдао. Зоолошки […]

Споменик Бранку Радичевићу постављен је 1955. године. Рад је вајара Александара Зарина. Бранко Радичевић (1824–1853) песник. Првобитно је писао на немачком језику, а затим приступа српским књижевном кругу окупљеног око Вука Караџића. Године 1883. његови посмртни остаци пренети су и покопани на Стражилову

Марко Миљанов (1833–1901) црногорски јунак, војсковођа, војвода и писац. Писао успомене из сопственог живота и живота других људи. Главно дело му је Примери чојства и јунаштва.

Спомен-биста Јаши Продановићу, рад је вајара Сретена Стојановића из 1958. године. Јаша Продановић (1867–1948) политичар и књижевни историчар. Писао је политичке брошуре и саставио две антологије народних песама и приповедака.