Осмоугаона барокна кула, видљива из свих делова парка и тврђаве, има часовник са централним механизмом и теговима. Висина куле (27.5 м) довољна је да часовник између два навијања може радити око недељу дана. Откуцавање се не врши звонима, што је уобичајен начин, већ на два гонга. Часовник има два чекића: мањи који откуцава прву четвртину […]

Иако старија по времену настанка, капија је добила име по кули са сатом. Првобитна капија била је пробијена у средњовековном бедему и од ње је до данас сачуван део свода грађен танким опекама, које се могу видети у унутрашњости капије. Направљена је одмах након аустријског освајања града 1688. године, а свој коначни облик добила је […]

Тврђавски топ је тежак неколико тона и добар је пример одбрамбене артиљерије с краја XVIII века. Донет је с друге локације, пажљиво је реконструисан и данас представља украс јужног дела Горњег града и својеврсну атракцију Тврђаве. Велики топ на лафету је трећи из групе који су некада бранили тврђаву Фетислам код Кладова (два су испред […]

Шестоугаона грађевина у средишту Горњег града представља турбе (маузолеј) Дамад Али-паше и једну од ретких сачуваних турских грађевина у Београду. Подигнуто је 1784. над гробом Изет Мехмед-паше, који је те године овде умро као заповедник Београда. У време Првог српског устанка турбе је било оштећено, а обновио га је 1818–1819. године београдски валија Марашли Али-паша, […]

Ова зграда грађена је крајем XIX века за потребе српске војске. Током Првог светског рата претрпела је знатна оштећења, па је од 1923. до 1927. реконструисана и дограђена у балканском стилу. Од 1934. године у овој згради налазио се део поставке Војног музеја посвећен убиству краља Александра у Марсеју. С друге стране «Победника» налазила се […]

Мала капија Горњег града налази се између споменика «Победник» и зграде у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе града Београда, у некадашњем средњовековном бедему. Константин Филозоф је спомиње као «Малу капију на западу». Служила је као комуникација између замка деспота Стефана Лазаревића и Савске падине. Откривена је 1984–85. године испод наслага шута којим […]

Римски бунар на Горњем граду није грађевина из античког доба, већ је много млађа, датира из прве половине 18. века. Име су му дали Београђани у 19. веку, истичући придевом римски његову старост и мистичност. У време када је зидан, бунар се налазио у рову, испред већ порушеног средњовековног замка. У Ратном архиву у Бечу […]

Данашња капија у југозападном бедему Горњег града потиче с краја 17. века, из времена када су изграђена прва артиљеријска утврђења која је пројектовао Андреа Корнаро. Капија је пробијена у бедему који је првобитно подигнут у 15. веку, али она не потиче из тог периода, већ је грађена знатно касније. Наиме, први пролаз на овом месту […]

Равелин који се налази испред капије на аустријским плановима носи назив „Лоренскиˮ, по лоренском пуку који је био смештен у тврђави у време двогодишње аустријске окупације 1688–1690. године. Равелин је грађен крајем 17. века, у годинама смене превласти између Аустијанаца и Турака, а обнављан је у два наврата, 1717. године и средином 18. века. На […]

Макета замка деспота Стефана Лазаревића, рад вајара Коље Милуновића, постављена је приближно у средишту средњовековног замка. Овај део тврђаве претрпео је највеће промене и највећа разарања током времена, а посебно крајем 17. века, када су у великој експлозији барута, приликом турске опсаде, готово до темеља разнети бедеми и куле замка. Рашчишћавањем тих рушевина, добијен је […]