Za vreme vlade Aleksandra Karađorđevića uticaj zapadne kulture je bio sve prisutniji. Taj uticaj se prvo osećao na dvoru. U to vreme su na dvoru, sem slave, priređivani dva puta godišnje svečani ručkovi na koje su bili pozvani paša, ministri, strani generali i konzuli. Jela su pravljena na nemački način, a ručak se završavao turskom kafom i čibucima. Za vreme takvih ručkova ređale su se i zdravice.

Andrija Arčibald Paton koji je tri puta boravio u Beogradu (1839, 1843. i 1844.) o tome piše: «Kad iznesoše desert, knez ustade sa čašom penušavog šampanjca u ruci i napi u zdravlje sultana, na šta mu odgovori paša». Posle 1878. i definitivnog odlaska Turaka, prilike u Srbiji se znatno menjaju, a samim tim i način života.

S. Knežević, Ishrana Beogradskog stanovništva, Godišnjk grada Beograda V, Beograd 1958.