Beograd, 22. oktobar 2015. godine – Paviljon sećanja na proboj i žrtve koncentracionog logora Jasenovac otvoren je juče na Kalemegdanu.

Vesna Teršelić direktorka „Documenta“ (Centra za suočavanje sa prošlošću) istakla je da je paviljon zamišljen kao povod za raspravu, dodajući da je 2013. godine bio postavljen na Cvetnom trgu u Zagrebu. Ona je rekla da o žrtvama Jasenovca treba razgovarati, naglasivši da o tome treba da se zna, jer se poriče da je uopšte postojao Jasenovac kao i broj ubijenih u tom logoru.

„Ne smemo da zaboravimo jer moramo priznati patnju ljudi koji su tamo stradali“, naglasila je Teršelić, dodajući da je to naša zajednička muka i tragedija.

Ona je istakla da je otvaranje paviljona podsticaj da se razvije kvalitetna saradnja između naše dve zemlje, ne samo zbog onoga što je bilo u prošlosti već i zbog novih generacija kako bi učili istoriju na temeljima činjenica. „Kada se ne pamti nasleđe iz prošlošti to postaju temelji ksenofobije, netrpeljivosti, isključivosti“, zaključila je Teršelić.

Đorđe Mihovilović iz Memorijalnog centra Jasenovac rekao je da je o „Jasenovcu puno pisano, a malo napisano“. On je podsetio da se 22.4.1945. godine poslednja grupa logoraša odlučila na proboj.
„Kada je probijen Sremski front, par dana ranije u Jasenovcu počelo je uništavanje dokumenata, paljenje arhive, rušenje objekata i ubijanje ljudi“, rekao je Mihovilović, dodajući da je u Jasenovcu je pobijeno više od 83.000 lica (Srba, Jevreja, Roma i Hrvata i Hrvatica koji su bili „neprijatelji“ režima) koja su poimenično popisana.

Na proboj se odlučilo 1.073 zatočenika u ciglani, a preživelo ih je 90.

„Nismo znali tačan broj ljudi koji je preživeo proboj iz Jasenovca, želeći to da popravimo uspeli smo da popišemo imena svih preživelih probijaša, kojih je bilo 90, a o njima je pisano u knjizi koja je simbolično nazvana ‘Zaboravljeni’“, rekao je Mihovilović.

Arhitekta paviljona David Kabalin rekao je da je paviljon napravljen kao crna kutija sa idejom da podseća na paljene barake u logoru, da izgleda neutralno i da izaziva znatiželju, a kada se prođe kroz mračni tunel ulazi se u prazno zatvorsko dvorište gde se samo vidi parče neba koje ostaje kao nada.

Nakon otvaranja paviljona organizovan je razgovor „Pamćenje žrtava koncentracionog logora Jasenovac i drugih žrtava fašizma“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju.