Beograd, 03.09.2013 – OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLjA 1453. – Tekst Mihajla Kritovula u prevodu Dejana Acovića, u adaptaciji Gorana Markovića i postavci Nebojše Bradića – čitao Tihomir Stanić uz pratnju Srpskih Pravoslavnih Pojaca – 3. DUNAVFEST – “GLASOVI PROŠLOSTI – SLIKE BUDUĆNOSTI” – Kula Nebojša, Kalemegdan – ponedeljak, 02.septembar 2013.

UZBUDLjIVA ISTORIJA

Bilo bi divno da je ISTORIJA ZAISTA UČITELjICA ŽIVOTA! Sve bi bilo tako jednostavno – spremaš se za neki poduhvat – da osvojiš vlast i uspostaviš novi režim u nekoj državi, treba da srušiš tamošnje velikaše i zauzmeš njihova mesta u podeli rada – čitaj, otimanju profita nedužnih proletera i seljaka – treba samo da pročitaš nekoliko istorijskih knjiga i pokušaš, ili da izbegneš greške nekadašnjih osvajača, ili ponoviš njihove recepte u ostvarivanju ovakvih akcija. To je zaista Makijaveli i pokušao da napravi – udžbenik o osvajanju i vladanju na najefikasniji način i što je najvažnije, u svojoj knjizi VLADALAC, koristio je iskustva i dostignuća turskih vladara i osvajača! Pa naravno, kad su oni tada vrlo dugo i uspešno, vladali najvećim delom Evroazije – od Beča do Kine! Ili ste voljni da izvedete revoluciju u sopstvenoj zemlji – uzmete nekoliko knjiga iz istorije revolucije – koje god vreme vam odgovara – od starog Egipta, do Francuske buržoaske, ili Sovjetske revolucije – popamtite redoslede poteza, ponovite ih i – gotova revolucija! Ili hoćete da naporavite osvajački poduhvat i promenite granice u složenoj državi, kakava je bila Jugoslavija. Organizujete nekoliko vrlo traktivnih akcija, po uzoru na razne slične poduhvate vezane za buđenjenje i bujanje nacionalne svesti kod stanovnika, iskopate davnašnje grobove, podsetite na stvarne ili izmišljene, krivice suseda prema vašem narodu, organizujete najgore stanovnike u paravojne jedinice, pustite pola teških kriminalaca iz zatvora i date im oružje, uključite regularnu vojsku i rezerviste, iskorisitite pomoć zapadnih sila u novcu i obećanjima – i eto ti osvajačkog rata koji začas donese rezultate u teritorijama – sve se to zove vraćanje u istorijske granice, koje su pomerene u miru, a osvojene u hrabrim i krvavim ratovima – sve piše u istoriji! Ali – avaj – istorija je živi organizam – sve se menja svakodnevno, pa i sama istrorija – jer, ko će popisati sve faktore koji su uticali na jedan događaj koj se jednom zbio u jednim okolnostima, kao što je jednom u kosmosu nastao život i nikad više i ništa se ne može ponoviti. Dakle – istorija bi mogla da bude učiteljica života samo kao NAUK – da se ne čine iste greške dva puta, pa i više puta – kao što smo i mi prisustvovali greškama koje su činili vođi razbijanja onako lepe i bogate Jugoslavije – pa se sad svi kaju, sem tajkuna i arhilopova koj su profitirali na krvi nedužnog naroda! Kao uostalom i uvek u takvim istorijskim okolnostima, zar ne? Ali, na žalost – od istorije se ne uči! Valjda se zato i PONAVLjA!

Zato istorija može da bude, pored ostalog – dobra literatura! Nekad davno, u Antičkoj Grčkoj i ostalim pradavnim vremenima – istorija i mitologija su se preplitali – i to smo iskusili poslednjih dvadestak i više godina, pa su i Ilijada i Odiseja, u neku ruku knjige velike istorije nastanka neke, nama najbliže, evropske civilizacije Levantinskog pupka sveta. I kasnije je bilo divnih priča i opisa istorijskih događaja i ličnosti, od kojih su mnogi umetnički pisci crpli svoje pripovesti i ovekovečili ih u svojim delima – od Šekspira, do naših Crnjanskog i Andrića. Verovatno je neko od svetskih pisaca mudro koristio i knjigu, jedinu sačuvanu od nekoliko njih pod istim nazivom ISTORIJA, velikog pisca srednjeg veka Mihajla Kritovula koji je pisao o vremenu od 1451. do 1467. Pisao je kao prisutni učesnik i posmatrač i najviše je pisao o osvajčkim poduhvatima Mehmeda II Osvajača, vrlo precizno i krajnje racionalno – zasnovano na golim činjenicama, ali literarno jasno i stilski pročišćeno. Te odlike njegovog pisanja otkrili su nam na premijeri OPSADE I PADA KONSTANTINOPOLjA, koncertne predstave, u velikom dvorištu obnovljenje Kule Nebojše, u istorijskom ambijentu podno drevne tvrđave Kalemegdana, autori i izvođači – prevodilac sa Vizantijskog Grčkog Dejan Acović, priređivač odlomka o osvajanju Carigrada, Goran Marković, reditelj Nebojša Bradić, glumac Tihomir Stanić i petorica momaka lepog glasa, Srpski Pravoslavni Pojci. U tom krajnje inspirativnom ambijentu se već treću godinu za redom, održava – sve skromniji po obimu zbog nedostataka sredstava, DUNAVFEST, ove godine sa temom GLASOVI PROŠLOSTI-SLIKE BUDUĆNOSTI. Trebalo je da se i ove godine odigra predstava, koja je otvorila ovaj festival pre tri godine – PUTOVANjE DUNAVOM o stradanju grčkog pesnika Rige od Fere, koga su od Beča, gde je spremao jednu od prvih evropskih pobuna protiv Otomanskog carstva, sprovele austrijske vojne vlasti, od kojih je tražio podršku za svoju veliku romantičnu ideju, predale ga beogradskom komandantu tvrđave, gde je on sa nekolicinom sledbenika, mučen i ubijen. Trebalo je – ali para nije bilo. Od celog programa ostale su dve večeri studentskih filmova u Barutani i tri večeri u Nebojša kuli – dve u kojima se čita i pripoveda i jedna kad će se pevati solo pesma.

Javno čitanje proze i to istorijske, može da bude suvoparno, ako mu se priđe samo sa faktografske strane. Ali i tada – čak i ako bi čitač bio maksimalno suzdržan u stilu govorenja autentičnog teksta poznatog istoričara – moglo bi se govoriti o estetici i poeziji – literaturi i umetnosti! Sama elegancija rečenice koju napiše inteligentan i talentovan erudita, sadržaj dramatičnih događaja, opisanih u prikazivanju neke istorijske činjenice, epohe, slučaja…sve to uvek ima i svoju posebnu vrstu stilske neobičnosti, koja je kako se vraćamo više u istoriju, bivala sve snažnija – preko srednjovekovnih Žitija Svjatih – u srpskom jeziku je to skoro jedina srednjevekovna literatura i baklja pismenosti, kao i estetike – pa do Ilijade, ili Epa o Gilgamešu. Tradicija pričanja priča publici, jedan je od korena Antičkog Grčkog pozorišta i time celog evropskog pozorišta i to ne bez razloga. Taj susuret glumca sa publikom preko teksta, koji on priča toj publici – situacija kad oni DELE neka stara i neka nova iskustva, svi zajedno asociraju na svoja sećanjam i stvaraju nove ideje o svetu – sve je to dovoljno da se desi ona magija koja čini POZORIŠTE! Tom idejom su se rukovodili stvaraoci sinoćne predstavde – OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLjA i nisu pogrešili! Sve je bilo na izuzetno visokom estetskom i intelektualnom nivou. Sam tekst zvučao je kao najbolji dramski opisi bitaka kod velikog Šekspira u istorijskim dramama, ili kod mnogih rasnih literata – do samog Tolstoja i njegovog tumačenja ratovodstva – smisla i taktike, ideja i rezultata, u Ratu i Miru. Elegancija rečenice, poetika tretmana konkretnih događaja, lirski raskošne opservacije, dramatika, zanos u tumačenju, ali i stalna KRITIČNOST prema vladaru, kome inače služi, Mehmedu II Osvajaču – sve su to odlike izvrsnog stila srednjevekovnog pisca, ali i odlike izvrsnog prevoda Dejana Acovića. Sekvence, od pripreme do uspeha u osvajnju grada – najvećeg i najvažnijeg grada svog vremena opisane su sa pažnjom, a Goran Marković je iskusno odabrao najupečatljivija mesta i skladno ih postavio u jednu dramturšku celinu. Nebojša Bradić potrudio se da odvoju sekvence teksta vrlo ubedljivim pojanjem Pravoslavnih Pojaca, koji su stvarali fon otomanskom osvajanju i davali neku bolnu notu žalosti za izgubljenim rajem Moći Istoka u Carigradu. Tako je i sam pisac opisao pad tog velikog grada – u sceni kad sam Osvajač plače nad svojom sudbinom čoveka koji će ostati zapamćen po tome što je osvojio, ali i UNIŠTIO jedan tako značajan grad i svet. Tihomir Stanić je odlično čitao ovu knjigu borbe za prevlast, koja je faktički, priča o razvaljivanju jedne civilizacije. Našao je, sa rediteljem Bradićem, odlična glasovna i emotivna prilagođenja – igrao je tačno onoliko koliko treba, da jasno i prisutno, angažovano i trezveno – ispriča priču! Istorija je postala realnost – granice vremena su izbrisane – mi smo bili u tom Carigradu…ili je Carigrad došao do nas i naših današnjih iskustava! To je bila suština pozorišta na delu. Publika je bila opčinjena svim elementima ove visoko estetske predstave, u odličnom ambijentu. Bravo! Čestitam!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – ponedeljak, 02.septembar 2013. godine.

Izvor: Politika

OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLjA

Glumac Tihomir Stanić i „Srbski pravoslavni pojci” u kuli Nebojša (Foto D. Ćirkov)

Pod sloganom „Glasovi prošlosti – slike budućnosti” koji od subote prati ovogodišnji „Festival kultura Dunava – Dunavfest 2013”, sinoć je u kuli Nebojša za posetioce bilo priređeno scensko izvođenje teksta Mihaila Kritovula „Opsada i pad Konstantinopolja 1453”. Komad je sa vizantijskog grčkog preveo Dejan Acović. Adaptaciju je uradio Goran Marković, a postavku Nebojša Bradić. Tekst je čitao glumac Tihomir Stanić. Pojanje su izveli „Srbski pravoslavni pojci”.

„Dunavfest 2013” organizuje Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” uz podršku Francuskog instituta, Beogradskog dramskog pozorišta, Kulturnog centra Beograda i Kreativne Srbije.

U kuli Nebojša sutra uveče u 20 časova povodom dvesta godina od rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša, književnik Matija Bećković govoriće o pesničkom delu Njegoša i predstaviti delo „Služba pustinjaku cetinjskom”. Bećković će čitati delove svojih beseda, ogleda i pesama posvećenih Njegošu, pisanih različitim povodom u protekle četiri decenije.

A. K.

objavljeno: 03.09.2013.