U okviru Dana evropske baštine – Industrijsko nasleđe Srbije, od 21. do 30. septembra 2013. godine, JP „Beogradska tvrđava“ realizovala je sledeći program:

1. Predavanje i razgovor na temu „Industrijsko nasleđe Srbije – potencijali“, u ponedeljak 23. septembra u 20.00 časova u Kuli Nebojša

Učesnici: Rifat Kulenović iz Muzeja nauke i tehnike, Mihailo Timotijević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i Radonja Leposavić sa Radio Beograda.

Industrijsko nasleđe Srbije ima društvenu vrednost kao deo svedočanstava o životu običnih ljudi i, kao takvo, čini važan element identiteta. Ono poseduje tehnološku i naučnu vrednost u istoriji proizvodnje, inženjerstva, građevinarstva, a može imati i znatnu estetsku vrednost u zavisnosti od kvaliteta arhitekture, projektovanja ili planiranja. Te su vrednosti inherentne samom lokalitetu, njegovoj strukturi, komponentama, mašineriji i ambijentu, u industrijskom pejzažu, u pisanim dokumentima, ali i u neopipljivim tragovima industrije sadržanim u ljudskom pamćenju i običajima.
Jedan od temeljnih koncepata evropskih programa održivog razvoja od osamdesetih godina 20. veka jeste i shvatanje da smo baštinici zajedničkog nasleđa, u koje spada i nasleđe industrijske i tehničke kulture. Mada evropski standardi i praksa u pristupu industrijskom nasleđu nadrastaju domaća iskustva i trenutne mogućnosti, potrebno je dati doprinos nastojanjima da se očuva industrijsko nasleđe Srbije. Očuvanje funkcionalne celovitosti i autentičnosti lokaliteta smatra se prioritetom, ali dugoročna održivost očuvanja neretko iziskuje adaptaciju industrijskih zgrada i lokaliteta za novu namenu. U tom pogledu valja imati na umu da rehabilitacija industrijskog nasleđa može odigrati važnu ulogu u oporavku privredno zamrlih područja i doprineti psihološkoj stabilnosti i ekonomskom preusmeravanju ugroženih zajednica.

2. Besplatan obilazak Kule Nebojša u sredu, 25. septembra 2013. godine od 10 do 18 časova

Kula Nebojša danas je izložbeni prostor u kojem je, na originalan način, uz korišćenje modernih audio-vizuelnih elemenata, izložba postavljena tematski i po nivoima.

3. Izložba „Beograd na starim razglednicama“ na Savskom šetalištu, u parku Kalemegdan

Razglednice Beograda predstavljaju značajan izvor dokumentarne vrednosti koji omogućava proučavanje urbanog razvoja grada, praćenje promena izgleda njegovih delova i promene u pojedinim ambijentalnim celinama od 1895. godine do 1941. godine.