Nastao je dvadesetih godina XV veka za potrebe odbrane grada sa reka, od zapadnog podgrađa do Kule Nebojše. Ovaj bedem bio je najslabiji, što je bilo kobno za odbranu Beograda 1521. godine. Od kraja XVII veka Turci su počeli radove na rekonstrukciji priobalnog bedema, koji su nastavljeni i u vreme austrijske okupacije. Stari srednjovekovni bedem je delom prezidan, a delom uklopljen u novu fortifikaciju. U okviru bedema nalazile su se Vodena kapija I i II. U Prvom i Drugom svetskom ratu bedem je oštećen, posebno 1942. godine, kada je železnička pruga proširena za potrebe transporta vojske i opreme.