Најзначајнији део насеља, у приобаљу, обухваћен је бедемима Доњег града. Насељавање овог простора започето је још у античко доба, када је узан појас обале био уоквирен бедемима. На приближно истом простору подизане су куће и у раздобљима средњег века. Међутим, формирање доњоградске заравни и уобличавање утврђеног насеља на пространом платоу извршено је тек почетком 15. века, у време деспота Стефана Лазаревића. Тиме је старо, западно подграђе, са пристаништем за војне лађе, добило искључиво војну функцију, уско повезану са одбраном замка.
Слично Горњем граду, подграђе је такође имало четири капије. Главна, источна капија водила је према делу насеља на данашњем Дорћолу, друга капија налазила се на истом бедему, али ниже, према реци и водила је ка спољном пристаништу, док су на приобалном бедему постојале две капије, чији се положај може само приближно одредити.
У Доњем граду биле су смештене све најважније институције деспотове престонице. Ту се налазио Саборни храм Београда, Црква Успења Богородице, са резиденцијом београдског митрополита у свом комплексу, а у центру насеља постојала је и католичка црква, вероватно на месту каснијег фрањевачког самостана. У то време ово је био најгушће насељен део града, са кућама трговаца и занатлија не само из Србије, већ и из градова у Угарској и Приморју, пре свега из Дубровника.
Након турског запоседања Београда 1521. године, Црква Успења Богородице претворена је у џамију султана Сулејмана. Већ 30. августа, дан по заузимању града, султан освајач овде је клањао џума намаз – главну исламску молитву петком. Око џамије никле су махале и подигнута бројна здања – каравансарај султана Сулејмана, хамам, касарне и амбари, а у близини источне капије налазила се и ковница новца.
Аустријска реконструкција тврђаве такође је предвиђала изградњу великих објеката, међу којима су пре свега арсенал, артиљеријска касарна, магацини за смештај барута, као и зграде за чување хране са пекаром. Исту намену сва ова здања задржала су и у наредном, османском раздобљу, све до 1867. године, када турска војска напушта Србију.
