Ове 2025. године обележавамо тачно четири деценије од објављивања легендарног првог албума бенда Партибрејкерс. Испоставило се да је то издање, названо по имену саме групе, једна од кључних плоча домаћег рокенрола, речју – аутентични класик. Требало је, додуше, бити веома стрпљив, док се 1985. није коначно појавила у издању Југотона, али је управо са њом започела велика каријера групе Партибрејкерс, која је у много чему дефинисала рокенрол у нашим, југословенским крајевима.
Партибрејкерс су настали као супергрупа самониклих београдских генија, који су пекли свој занат у андерграунд бендовима са преласка из 1970-их у 1980-те: Горан Булатовић Манзанера за бубњевима, Небојша Антонијевић Антон и Љубиша Костадиновић Љуба са гитарама о пасу, као и вероватно најупечатљивији регионални фронтмен икада – Зоран Костић Цане. У наредним декадама, њихова енергија оригиналних десперадоса рокенрола, шибала је неуморно преко свих ограничења, утемељивши једном за свагда звучну револуцију која делује апсолутно ван сваког познатог реда и закона. Ако су уопште и имали неке познате претече, били су то, без икакве сумње, само Зоран Мишчевић и његове Силуете.
Партибрејкерс су од самог свог настанка инстинктивно осетили како у југословенском друштву – обезглављеном након силаска Јосипа Броза Тита са историјске сцене, те самим тим препуштеном разноразним последичним недаћама – тинејџери и даље трагају за собом, заљубљују се, бивају одбачени и одбацују, доживљавају надреалне тренутке на улици, своју губитничку судбину виде као кобни удес на који се више не може утицати, усамљени су у својој потрази за вољеном, осећају се као странци међу пролазницима у граду, али су свесни и своје моћи која потиче од жудње, мистике ноћи или животних преокрета који се одигравају у једној електричној секунди. Овај бенд проговорио је зато у име свих тих младих, који су само тражили начин да обликују свој пут у живот, мимо било каквог диктата.
Практично свака песма са албума “Партибрејкерс” део је рокенрол митологије, доживљене на српском и пренесене по први пут у наше градове. То је плоча којом је чист рокенрол коначно постао део овдашње културе, да заувек такав остане и постане део светског рокенрола, а не локална копија ниске уверљивости. Као отелотворење вечног младалачког немира и незадовољства, ова плоча моментално је постала генерацијски култ у некадашњој СФРЈ. Заправо је до ње и од ње установљено рачунање старе и нове ере у поимању оног што заиста јесте рок музика – музика слободе, непристајања да неком служиш, храбрости да се супротставиш свим будућим “хипнотисаним гомилама” које глуме живот и понављају научене покрете у компромисној игри свакодневице.
Овом изложбом, желели смо да овековечимо један велики бенд који је одувек био силовито оличење животности рокенрола. Групу која је рокенролу дала разлог и право да постоји у нашој средини. Јер, Партибрејкерси су за вечност.
Зорица Којић и Драган Амброзић