Место на коме је 6/19. априла 1867. прочитан ферман султана Абдул Азиса и где је кнез Михаило примио кључеве града од турског заповедника Али паше Ризе. Поводом стогодишњице догађаја постављено је спомен-обележје, рад вајара Михаила Пауновића.
Свечано је откривен 11. новембра 1930. године у присуству краља Александра Карађорђевића и других истакнутих људи. Споменик је подигнут на иницијативу Друштва пријатељства Француске и Друштва некадашњих ученика француске школе на месту где се налазио споменик Карађорђу, који је срушен у Првом светском рату. Рад је вајара Ивана Мештровића. Бронзана фигура жене са мачем, на …
Бронзана скулптура, висине 150 цм, представља рибара који се бори са змијом, рад је вајара Симеона Роксандића (1874–1943) Постављена је на Калемегдану у другој деценији XX века.
Налази се недалеко од фонтане «Рибар». Изградњу павиљона финансирао је Град Београд. Пројекат је израдио Завод за заштиту споменика културе града Београда (архитекте Александра Шевић и Љиљана Контић). Свечано је отворен 16. априла 2004. године променадним концертом Оркестра полиције. Традиција лепог звука у парку Калемегдан је настављена. ЈП «Београдска тврђава» сваког викенда током летњих месеци …
Настави са читањем „Музички павиљон Muzički paviljon Bandstand“
Први објекат парковске архитектуре у Београду су степенице према Париској улици, настале у првој деценији XX века по пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. У близини степеништа налази се декоративна чесма настала у истом периоду. По завршетку Првог светског рата настављени су радови на уређивању Савског шеталишта. Радови су завршени 1928. године изградњом …
Настави са читањем „Мало и Велико Степениште Malo i Veliko Stepenište Small and Big Staircase“
Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Гранитне плоче којима су облежена гробна места Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944), Иве Лоле Рибара (1916–1943) донета су за градилишта храма Светог Саве, а попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. ту је сахрањен и Моша Пијаде (1890-1957), чија је биста рад вајара …
Настави са читањем „Гробница народних хероја Grobnica narodnih heroja Tomb of National Heroes“
Јапанска чесма подигнута је августа 2010. године, у знак захвалности јапанском народу за донације које је Град Београд добио. Чесма је дело вајара Бојана Митровића. Иницијативу за изградњу симбола пријатељства два народа покренуо је лист „Блиц“ у јулу 2008. године.
Обухвата простор између источног руба тврђаве и Улице Тадеуша Кошћушка. Овај простор првобитно је служио за постављање шатри и рингишпила путујућих циркуса, а почетком XX века ту су гостовали и први путујући биоскопи. Уређење простора почело је после Првог светског рата сађењем великог броја четинара.
Уметнички павиљон «Цвијета Зузорић» подигнут је на Малом Калемегдану 1928. године прилозима Друштва пријатеља уметности «Цвијета Зузорић», а по идеји Бранислава Нушића са намером да «шири интерес за уметност и ствара услове за њен напредак и развитак у нашем народу». Зграда је рађена према пројекту архитекте Бранислава Којића. Павиљон је имао посебан значај од оснивања …
Настави са читањем „Павиљон Цвијета Зузорић Paviljon Cvijeta Zuzorić Cvijeta Zuzoric Art Pavilion“
Фонтана «Буђење» постављена је испред павиљона «Цвијета Зузорић» 1936. године и рад је вајара Драгомира Арамбашића.