Београдски Зоолошки, познат и као Врт добре наде, налази се у оквиру Београдске тврђаве, тачније на Малом Калемегдану. Отворен 12. јула 1936. године, београдски зоо врт је настарији и највећи зоолошки врт у Србији. Током Другог светског рата, Врт је два пута бомбардован: 1941. године и 1944. године, када је у великој мери страдао. Зоолошки …
Споменик Бранку Радичевићу постављен је 1955. године. Рад је вајара Александара Зарина. Бранко Радичевић (1824–1853) песник. Првобитно је писао на немачком језику, а затим приступа српским књижевном кругу окупљеног око Вука Караџића. Године 1883. његови посмртни остаци пренети су и покопани на Стражилову
Марко Миљанов (1833–1901) црногорски јунак, војсковођа, војвода и писац. Писао успомене из сопственог живота и живота других људи. Главно дело му је Примери чојства и јунаштва.
Спомен-биста Јаши Продановићу, рад је вајара Сретена Стојановића из 1958. године. Јаша Продановић (1867–1948) политичар и књижевни историчар. Писао је политичке брошуре и саставио две антологије народних песама и приповедака.
Спомен-биста Јовану Скерлићу, постављена је 1967. године. Рад је вајара Градимира Алексића. Јован Скерлић (1877–1914) књижевни критичар, професор Београдског универзитета, уредник Српског књижевног гласника, оснивач и први секретар Удружења књижевника.
Спомен-биста Јовану Суботићу, постављена је 1896. године и рад је вајара Ђорђа Јовановића. Јован Суботић (1817–1886), био је доктор филозофије, адвокат, српски песник и политичар.
Спомен-биста Ивану Горану Ковачићу, рад је вајара Војина Бакића из 1969. године. Иван Горан Ковачић (1913–1943), био је књижевник, преводилац и новинар. Његова поема „Јама“ доживела је велики број издања и превода. Издање на француском језику из 1948. године илустровао је чувени Пабло Пикасо.
Спомен-биста Јовану Гавриловићу, подигнута 1891. године. Рад је Петра Убавкића. Јован Гавриловић (1796–1877) државник, политичар и јавни радник.
Спомен-биста Ђури Даничићу, рад је вајара Петра Убавкића из 1891. године. Ђура Даничић (1825–1882) књижевник, филолог и професор Велике школе. У богатом опусу посебно место припада преводу Старог завета на савремени српски језик.
Спомен-бисту Војиславу Илићу, подигао је Одбор београдских девојака 1903. године Рад је вајара Јована Пешића. Војислав Илић (1860–1894) песник, потомак чувене београдске породице. Зачетник је модерне лирике у српској књижевности. Београду је посветио песму Над Београдом. Песма Гласник слободе говори о тамновању Риге од Фере у Кули Небојша.