Споменик подсећа на догађај из пролећа 1867. године који је означио ослобођење Србије од турске власти. Подигнут је поводом стогодишњице тог догађаја, 1967. године. Само место предаје кључева налази се неколико метара иза споменика и обележено је малом земљаном хумком око које су засађене тује. Ферман о предаји управе над српским градовима је кнез Михаило …
Први објекат парковске архитектуре у Београду су степенице према Париској улици, настале у првој деценији XX века по пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. У близини степеништа налази се декоративна чесма настала у истом периоду. По завршетку Првог светског рата настављени су радови на уређивању Савског шеталишта. Радови су завршени 1928. године изградњом …
Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Гранитне плоче којима су облежена гробна места Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944), Иве Лоле Рибара (1916–1943) донета су за градилишта храма Светог Саве, а попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. ту је сахрањен и Моша Пијаде (1890-1957), чија је биста рад вајара …
Јапанска чесма подигнута је августа 2010. године, у знак захвалности јапанском народу за донације које је Град Београд добио. Чесма је дело вајара Бојана Митровића. Иницијативу за изградњу симбола пријатељства два народа покренуо је лист „Блиц“ у јулу 2008. године.
Средином 19. века, након што је тврђава изгубила војну функцију, започело је уређење празног простора који је раздвајао београдску варош од утврђења, по узору на паркове европских метропола тог времена. Најстарији планови о уређењу Калемегдана потичу из 1867. године, а направио их је први београдски урбаниста Емилијан Јоксимовић. Тада је простор пошумљен и уређен по …
Уметнички павиљон «Цвијета Зузорић» подигнут је на Малом Калемегдану 1928. године прилозима Друштва пријатеља уметности «Цвијета Зузорић», а по идеји Бранислава Нушића са намером да «шири интерес за уметност и ствара услове за њен напредак и развитак у нашем народу». Зграда је рађена према пројекту архитекте Бранислава Којића. Павиљон је имао посебан значај од оснивања …
Фонтана «Буђење» постављена је испред павиљона «Цвијета Зузорић» 1936. године и рад је вајара Драгомира Арамбашића.
Декоративна фигура за пилон „Геније смрти“ вајара Ивана Мештровића настала је пред велику Међународну изложбу у Риму 1911. године. Србија је том приликом у парку виле Ђулија подигла национални павиљон у којем су била изложена дела најзначајнијих уметника са наших простора. Мештровићева идеја била је да склуптура Геније смрти стоји као пилон испред Павиљона. Скулптура …
Скулптура «Уморни борац» урађена је у бронзи и настала је 1935. године на основу мермерног оригинала Томе Росандић који се чува у Народном музеју у Београду.
Скулптура «Партизан са децом», рад је вајара Јелене Јовановић из 1950. године.