Česma Mehmed-paše Sokolovića predstavlјa jedinu zadužbinu ovog znamenitog turskog vezira u Beogradu. U vreme kada je podignuta, između 1576. i 1577. godine, ovaj deo tvrđave izgledao je potpuno drugačije, pa se česma nalazila u rovu, ispod mosta koji je vodio ka glavnoj kapiji zamka (ostaci ove kapije nalaze se nasuprot česme).

Česma je napravlјena kao umetnička građevina sa dekorativnom fasadom, a u njenom središtu nalazi se rezervoar za vodu. Na ovom mestu zapravo se završavala vodovodna linija koja je povezivala Beograd sa izvorištima u okolini. Sve tri slobodne fasade Mehmed-pašine česme bile su stilizovane, s prednje strane imale su po jednu nišu sa kamenim koritima, dok su na mestima iz kojih su izlazile lule za vodu bile postavlјene ukrasne relјefne ploče. Korito je isklesano od kamenih ploča, povezanih gvozdenim spojnicama.

Česma je izgubila svoj nekadašnji izgled krajem 17. veka, prilikom građenja Defterdarove kapije i uklanjanja ostataka zamka. Tada su prezidani njeni gornji delovi i podignut je novi zid između kapije i česme, ukrašen sa dvema plitkim nišama. Takođe, u vreme austrijske okupacije izgrađen je novi vodovod sa zasvođenim hodnikom, čiji se delovi mogu videti mestimično na tvrđavi, a jedan od ulaza u ovaj hodnik nalazi se kraj same česme Mehmed-paše Sokolovića. Česma je nedavno obnovlјena, ali njeno konačno uređenje tek predstoji.

***Mehmed-paša Sokolović bio je važna ličnost Osmanskog carstva. Poreklom Srbin, rođen je u selu Sokolovići u Hercegovini, a školovao se u manastiru Mileševi kod Prijepolјa. Sa 15 godina odveden je u janičare, a zahvalјujući izuzetnim sposobnostima primlјen je u dvorsku službu i stekao poverenje sultana Sulejmana Veličanstvenog. Godine 1565. postaje veliki vezir (sultanov savetnik), što je bila najviša titula u carstvu. Lični uticaj Mehmed-paše Sokolovića naročito je došao do izražaja u vreme sultana Selima, posle čije je smrti dospeo u nemilost njegovog naslednika i stradao kao žrtva atentata. Učestvovao je u bici na Mohaču 1526. i opsadi Beča 1529. godine, kao i u ratu protiv Persije i opsadi Bagdada 1545. Po njegovom naređenju izgrađen je most preko Drine u Višegradu, koji je opisan u romanu „Na Drini ćuprija” nobelovca Ive Andrića.

Radovi na rekonstrukciji i restauraciji ovog spomenika izvršeni su 2017. godine po projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.