Logo

Археолошким истраживањима откривен је део мермерног надвратника митрополитске цркве Успења Богородице са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића. Сем натписа није пронађен никакав други остатак цркве која уништена почетком треће деценије XVIII века. У непосредној близини цркве налазила се пространа средњовековна грађевина – палата, за коју је археолошким истраживањима вршеним од 1985. године утврђено да потиче […]

У северозападном делу Горњег града сачувани су остаци замка деспота Стефана Лазаревића. Цитадела или унутрашњи град настала је првобитно као византијски кастел у XII веку. Поново је комплетно изграђена за време деспота Стефана Лазаревића 1404–1427. године. Археолошким истраживањима која су вршена систематски до 1980. године откривени су остаци бедема с кулама, калдрмисани прилаз замку са […]

Југоисточни бедем Горњег града је настао у периоду између 1404. и 1427. године, за време деспотове владавине Београдом. Тада је Јужна капија у бедему представљала главни улаз у средњовековно утврђење. Јужна капија данас није у функцији, нити се њени остаци могу видети са спољашње стране бедема. Њен положај уочава се тек из унутрашњости Горњег града, […]

У Горњем граду, у непосредно у близини Сахат капије, на југоисточној страни данас су видљиви остаци подрума касарне коју су саградили Аустријанци двадесетих године XVIII века. Порушена је крајем истог столећа, пошто су Турци поново загосподарили тврђавом.

Саградили су је Аустријанци двадесетих године XVIII века. Турци су је само делимично порушили и после тога прилагодили својим потребама. Ова касарна се види на плановима из прве половине XIX века, где се спомиње као болница «царске низамске војске». После предаје Тврђаве Србима, оронула грађевина је потпуно срушена

У време аустријске реконструкције тврђаве тридесетих година XVIII века подигнута је зграда у којој је смештена команда Београдске тврђаве – зграда Главне страже. Султан Махмуд I (1730–1754), за чије је владавине Београд поново дошао у руке Турске, доградио је бочне галерије и минарет претворивши здање Главне страже у џамију. У њој су се чувале бројне […]

Током допунских истраживања југоисточног бедема Горњег града Београдске тврђаве, археолози су дошли до остатака блокхауса из 18. века., грађевине која би највише одговарала савременом бункеру. Објекат је имао два спрата, пет отвора за пушке и у њему су били смештени војници који су бранили бочни прилаз бастиону. Настао је у периоду када су Београдску тврђаву […]

Остаци римског утврђења – логора Легије IV Флавије, веома су слабо очувани, будући да леже под темељима млађих фортификација или су у потпуности разорени током потоњих градњи. Иако се остаци логора данас могу видети тек на ретким местима, њихов распоред сведочи о пространом утврђењу, чија је брањена површина била око 20 хектара. Улаз у римски […]

Колоквијални назив Источно подграђе данас носи мало утврђење на најистуренијем делу Дунавске падине. Подигнуто је у последњој етапи развоја средњовековних фортификација, у првим годинама владе краља Матије Корвина (1458–1490), истовремено с топовском кулом на улазу у Дунавско пристаниште, данашњом Кулом Небојшом. У циљу одбране североисточног дела града у условима ратовања артиљеријским оружјем, ово предутврђење је […]