Logo

Промене у градитељским концептима током османске и аустријске управе над тврђавом нарочито су видљиве у комплексу Сахат капије, уз коју се данас налази још једна капија. Она је подигнута у оси главне тврђавске Стамбол капије, у време аустријске владавине Београдом, током треће деценије 18. века. На бочним странама капије изведене су по четири декоративне нише. […]

Бронзана фигура мушкарца са плаштом јесте споменик деспоту Стефану Лазаревићу, који представља својеврсну успомену на знаменитог српског владара, књижевника и градитеља, за чије владе је Београд први пут постао престоница Србије. Деспот Стефан, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, наследио је Србију којој је бој на Косову нанео тежак ударац и која је морала […]

Деспотова капија са Диздаревом кулом често се назива и Источном горњоградском капијом. У средњем веку се на овом месту налазио главни улаз у Београдску тврђаву. Заједно са североисточним бедемом представља најбоље очувани сегмент средњовековног Горњег града из прве половине XV века. Деспотова капија, која је једина очувана у свом првобитном облику, састојала се, сходно постојању […]

Спољна Стамбол капија налази се на правцу главног прилаза тврђави. Испред ње је првобитно био постављен дрвени мост, који је крајем 19. века замењен земљаним насипом. Капија се одликује веома једноставном конструкцијом и сачуван је њен изворни облик, само јој недостају дрвене вратнице. Грађена је од тесаника, са сегментним луком који има јасне одлике турског […]

Први равелин је изграђен према пројекту Николе Доксата де Мореза у трећој деценији 18. века. Током 18. века, у три темељне реконструкције, тврђава је претворена у модерну бастиону артиљеријску тврђаву. Тада је у највећем добила данашњи изглед. Једна од великих реконструкција је урађена на основу пројекта славног Швајцарца, барона Доксата де Мореза, храброг војника и […]

Приближно на пола пута између капија на Великом равелину налази се зграда тврђавске страже, окренута фасадом према Стамбол капији. У њој је данас смештена Галерија Природњачког музеја, у којој се повремено организују изложбе из збирки минерала, флоре и фауне са подручја Србије. Зграда је подигнута у трећој деценији 19. века за потребе турске тврђавске посаде. […]

Кaпиja сe нaлaзи уз jужни угao Вeликoг рaвeлинa, нaсупрoт спoљнoj Стaмбoл кaпиjи. Имe je дoбилa у спoмeн нa улaзaк Кaрaђoрђa и устaничкe српскe вojскe у тврђaву пoчeткoм 1807. гoдинe. Иaкo сe дугo вeрoвaлo дa je Кaрaђoрђe упрaвo крoз oву кaпиjу ушao у тврђaву, дaнaс сe пoуздaнo знa (a тo пoтврђуjу и пoдaци сa стaрих плaнoвa) […]

За време великих радова на реконструкцији тврђаве током аустријске владавине Београдом 1717–1736. године изграђена су утврђења Југоисточног фронта на основу пројекта инжењеријског пуковника Николе Доксата де Мореза. Тада је подигнута и Стамбол капија која је имала пролазе, бочне просторије и казамате, док је фасада носила стилске одлике барока. Одредбама Београдског мира до јуна 1740. године […]

Иако је уредбом кнеза Милана Обреновића основан 10. августа 1878. године, музеј је отворен за јавност тек 1904. године у малој октоугаоној згради, над Римским бунаром, у Горњем граду. Пошто је страдао у Првом светском рату, музеј је поново отворен 2. априла 1937. године у две зграде и једној бараци у Горњем граду Београдске тврђаве. […]

Главни улаз у Горњи град данас представља капија са Сахат кулом. Кула са сатом била је препознатљив детаљ у турским чаршијама, док се у тврђавама јављала сасвим ретко, тако да се ова београдска кула по томе може сматрати неуобичајеним примерком. Подигнута је средином 18. века и одликује се елементима барока – тада водећег правца у […]